Izgovorila sam tu čarobnu reč...i to se dogodilo!

Nakon što se sa 3 tretmana pokrene ovaj proces isceljenja ili vraćanja u ravnotežu nastupa određena reakcija, prijatna ili neprijatna.Uglavnom se tokom reakcije ispoljavaju simptomi problema zbog kojih smo se i odlučili za Rekonekciju.Ako je neko imao česte glavobolje onda se to ispolji kroz reakciju.

Naše ćelije pamte sve što nas je bolelo,sve što smo doživeli i potisnuli.U ovom procesu se događa da se tih zapisa oslobađamo,otpuštamo i sve mora da "prođe kroz nas" da bi otišlo zauvek.Ovaj proces se odvija na svim nivoima našeg bića: mentalnom emotivnom,fizičkom i na nivou duše.

<b>Često se događa, da prvo mora da dođe do promena na nekim drugim nivoima,da bi tek kasnije nestao fizički problem zbog kojeg smo se odlučili za Rekonekciju.</b>

Ljudi često očekuju da će nakon 3 tretmana odmah biti dobro (što naravno nije isključeno) i često se odmah na početku razočaraju, kada ne bude tako - kako očekuju.

U tom trenutku počinju svojim stavom i mislima negativno da utiču na proces i da ga "sabotiraju". Setimo se, koliko su moćne naše misli! Zbog toga se treba prepustiti ovom procesu bez ikakvih očekivanja.

To ponekad liči na veliko spremanje,prvo napravimo haos,povadimo sve iz plakara,pa krenemo da razvrstavamo...pa tek nakon izvesnog vremena i truda nastane red.

Znači, treba biti svestan da je potrebno vreme i imati poverenja.

<b>Ono što ne mogu dovoljno da naglasim je da željeni rezultat zahteva da UČESTVUJEMO u  procesu.Jako je važno da budemo svesni toga šta nam se događa.</b>

Ako nas zaboli grlo (a imali smo problema sa grlom ranije) da ne razmišljamo, da smo se prehladili, jer će nas takvo razmišljanje strpati u krevet bar na dve nedelje (kao što to obično i biva kod prehlade i gripe).Biti svestan i učestvovati u procesu znači, setiti se da je to simptom koji je "isplivao na površinu" da bi se oslobodio i radovati se tome:"Dobro je ... samo neka "odlazi" sve što mi nije potrebno"! Tada to traje vrlo kratko, sat-dva ili dan-dva, već kako - kod koga. To znači učestvovati - podržati proces!

Naravno iskustva su različita kao i reakcija jer smo svi različiti a ovo su samo primeri,kojima želim da objasnim ono što je suštinski isto  i jako važno u ovom procesu isceljivanja.

<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">

<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhZQAIMeZwk9BlXNw7NdGT4vvW03CLAul6jJ7xJMDagdNGR7_bY9_1PKToDV6weONoTI4I5pVlCecqI8VxZNxVtQfDiHOkVDW7-EbxkddW7pQB4k9GAn7I66Tw7a3R1lZGqwfJMc4zZQXo/s1600/481936_358296854250045_1053999798_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left:1em; margin-right:1em"><img border="0" height="400" width="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhZQAIMeZwk9BlXNw7NdGT4vvW03CLAul6jJ7xJMDagdNGR7_bY9_1PKToDV6weONoTI4I5pVlCecqI8VxZNxVtQfDiHOkVDW7-EbxkddW7pQB4k9GAn7I66Tw7a3R1lZGqwfJMc4zZQXo/s400/481936_358296854250045_1053999798_n.jpg" /></a></div>

Daca mi se obratila zbog problema sa ramenom i zbog strahova u nekim situacijama,koji su se ponekad pretvarali u paniku.Pročitala je knjigu Rekonekcija,oduševila se i počela malo da se igra sa energijom i rukama ,onako kako je to u knjizi predložio dr.Eric Pearl...

Zamolila sam Dacu za dozvolu,da ovo podelim sa svima vama.Ovaj razgovor između mene i nje je značajan jer objašnjava proces Rekonekcije,na najbolji način.

Razgovor sa Dacom,nekoliko dana nakon odrađenih tretmana.

10:25pm

Daca

Draga Sneki! Nisam te zaboravila,cak naprotiv,mislim na tebe svaki dan,nadam se i ti ponekad na mene :D Samo ukratko da ti kazem moje zapazanje posle tretmana. Dakle,problema uvek ima,ali sam primetila da se nekako na brz i lak nacin resavaju.Mogu slobodno reci da sam odlucnija kada je u pitanju neki izbor,sto ranije nije bio slucaj, rekla bi i vise samopouzdanja al moze i bolje naravno. Raspolozenje kad kako,dakle promenljivo i najvaznije,suocavanje sa nekim od strahova...to je uglavnom to a ocekujem jos mnogo toga i nadam se najboljem.Da,da ne zaboravim,igrala sam se malko sa rukama i primetila da je energija mnogo,mnogo jaca nego pre tretmana! To me posebno raduje! Mozda i bude nesto od mene. Sto se ramena tice,jos uvek nista, ne znam al se iskreno nadam da je isceljeno,mnogo sam ti zahvalna!  Sneki,ti si nesto najbolje sto mi se desilo u zivotu,najiskrenije ti velim! Samo mi reci da li mogu da ocekujem da mi se povuce ova pusta vena,sto mi zadaje muke? Punooooo pozdrava sa mora! <3  <3  <3

 

11:35pm

Snezana Latinovic

Draga moja Daco,radujem seee...! :D  mada sam očekivala ovakve vesti jer tako deluje ova energija! :D

Naravno da možeš da očekuješ da se i to sa venom sredi jer je proces kod tebe još uvek na samom početku...i ne samo to! Videćeš, uostalom i sama šta će još toga lepog da se dogodi.Sa ova tri tretmana smo tek pokrenuli energiju i ovo što si primetila do sada je tek početak! :D  Sada ta energija radi za tebe!

Jako mi se sviđa ovo što si napisala,pa sam htela da te pitam da li mogu ovo da postavim na stranicu gde pišem iskustva nakon Rekonekcije.

Imam mnogo dobrih rezultata ali mali broj ljudi je spreman da to podeli sa drugima.

Ovo kako si mi napisala mi je jako slatko i iskreno a to znači mnogo ljudima koji razmišljaju, da li Rekonekcija baš tako deluje kako ja o tome pišem.Najbolji je utisak kada neko drugi to doživi, pa napiše.Naravno, u potpisu bi pisalo samo npr. Daca ili D........ ili tvoje puno ime i prezime,ako ti želiš!

Ljubim te puno i očekujem još mnogo lepih promena kod tebe, sve mi piši, da se i ja radujem.Ja živim za to! Ljubim te puuuno,puno! <3

11:59pm

Daca

naravno da mozes,tek me to raduje, možda nekome posluži moje iskustvo. U potpisu nek bude Daca,inace me tako zovu. Naravno da cu ti pisati,dosadna sam,znam al nekako sam slobodna prema tebi, kao da te poznajem 100 godina i najvise od svega bi volela da se licno upoznamo,dace Bog! ljubim te puuuuunoooo! ;)

 

12:32am

Snezana Latinovic

Hvala ti i piši slobodno,mene uvek obraduje,kad mogu da pratim kako teče proces jer nije isti kod svakog a naročito, kad mi pišu dragi ljudi,poput tebe.Puno te ljubim,naravno da ćemo se videti, ako to želimo onda će se Univerzum (Bog) postarati za to!<3

10:28pm

Daca

Sinoc me strasno bolela glava! Razmisljala sam da li da popijem lek protiv bolova,na kraju odlucih da legnem pa valjda prodje.Pazi sad Sneki,legla al nikako da nadjem polozaj,da se namestim nema sanse i dalje boli,pulsira,promrmljam onako u sebi, ma da oce sad odmah da me prodje ova pusta glava...kad cuda...pocelo snazno strujanje,zatezanje u celu,potiljku,slepoocnicama,pa kao da mi neko prstom stiska oci,zatim usne pocele da se pomeraju kao da govore,pa nozdrve da se sire i skupljaju,obrazi poigravaju...uhvatila me panika,priznajem! Htela sam da iskocim iz kreveta i pobegnem kunem ti se,zatim sam se pribrala i rekla samoj sebi: pa dobro je, sta sad panicis,energija radi za tebe,ne moze ti se nista lose desiti! I dalje strujanje,zatezanje,pritiskanje pa kao da zari izmedju ociju i tako je to trajalo,da ti pravo kazem, ne znam koliko a onda je nasledilo olaksanje.Glava vise nije bolela...a ja...zapanjena...naravno prvo sto sam pomislila,mora da sam umislila,pa probala da ponovim isto al nema sanse,to je nemoguce ponoviti.Nesto se zaista dogodilo i meni pomoglo!Dugo nisam mogla da zaspim,sve sam premotavala film da bi na kraju shvatila sta se zapravo desilo.Izgovorila sam tu carobnu rec: da mi je sad odmah...i to se dogodilo! Hvala ti Sneki,ucitelju moj! pozzzzzz ...

 

11:09pm

Snezana Latinovic

Ma...bravo! Baš sam srećna i jako mi je drago...! :D

To se zove biti svestan! I to je u ovom procesu najvažnije...Sada si videla, da kad se energija pokrene ona zaista radi za tebe.Sve što treba je da i dalje posmatraš proces i imaš poverenja! Sve se događa za tvoje najbolje dobro! :D

Hvala ti što me uvek obraduješ i što to deliš samnom jer je ta povratna informacija meni zaista dragocena.Ljubim te puno,dušice...<3

Nakon Rekonekcije - zaljubila sam se u život !

Prvi kontakt sa pojmom rekonekcije bio je 2005.godine,kada sam na jednoj od televizija slušala o istoj.Pokušavajući da objasni ovaj neobičan proces,gospođa koja se time bavi je,kao gosta u emisiji,pozvala i ženu,koja je prošla kroz proces Rekonekcije.Ona je na predivan način objasnila o čemu se zapravo radi.

Bolovala je od karcinoma dojke i u dva navrata se borila klasičnim metodama (hemoterapijom).Strah od ponovnog pojavljivanja je i dalje bio prisutan,tako da se odlučila za rekonekciju i to je objasnila ovako: "Kao da mi je neko izvadio svaku ćeliju iz tela, oprao je i uglancao i vratio na svoje mesto!"

Moram priznati da mi je ta rečenica ostala urezana.

Pošto u životu ništa nije slučajno, nekoliko godina kasnije,ponovo sam krenula u potragu o Rekonekciji.Razlog je bio moj otac,koji je bolovao od karcinoma debelog creva.Operacija je bila uspešna ali su postojale metastaze na jetri,tako da mu je određena hemoterapija.Njegovo stanje se pogoršavalo i sada mi se čini usled posledica hemoterapije, koja zapravo uništava i ono malo sistema koji je zdrav.

Nekim čudom, odabrala sam da kontaktiram Snežu i danas sam veoma srećna zbog toga. Prvo sam kupila knjigu Rekonekcija, ubrzo posle kontakta mailom usledio je i
telefonski razgovor i priča o energiji.Ono što je bilo neobično je to,da me je bolela glava dok je trajao razgovor.

Kako mom ocu nije bilo dobro od citostatika, kroz par dana smo otišli na tretman.
Tada ništa naročito nije osetio (ili nije registrovao), ali ono što se videlo dan kasnije je da nema bolove u leđima i da mu je bolje. Urađena su još dva tretmana, a ja sam posmatrala šta se dešava.

Kako nijedna bolest ne dolazi sama od sebe, svaki čovek je sam i isključivo sam odgovoran za sopstvenu bolest, tako je i u životu moga oca postojao je razlog, okidač, nešto što ga je mućilo. Jako je sam sebe razboleo!

Reakcija nakon tretmana rekonekcijom je bila sledeća: bolovi u leđima, koji su do tada bili prisutni,slabili su, temperatura koja je stalno bila povišena je bila na normali, uglavnom je ujutro bio slabiji.

Kako je vreme prolazilo jetra se uvećavala a boja kože mu je postala blago žućkasta. U isto vreme je išao na hemoterapiju, bez obzira na nalaze koji su uglavnom bili 5 i
više puta povišeni od normalnog,da bi u momentu kada je dobio žuticu, konačno
završili sa hemoterapijom i otpustili ga na kućno lečenje. U kakvom stanju i sa kakvim nalazima, ne bih ni komentarisala.
Noći su bile nekako najkritičnije i simptomi su se smenjivali i prolazili
dan za danom, glavobolja, bol u leđima, ramenima, grudnom košu, ubrzo je počeo da oseća pritisak na rani, tada sam pomislila 'energija je stigla tamo gde treba'. Nakon operacije na leđima mu se pojavio osip i trajao je 10 dana,isto se
desilo posle rekonekcije, s tom razlikom što osip trajao tri dana i samo kao krastice.Ubrzo je nestao.
Bilo je tu i suza i smeha, i što je mnogo važnije mnogo razgovora. Energija
nas je sve vratila i na pojedina mesta i ponovo srela sa pojedinim ljudima...sa razlogom.
Sve se to dešavalo u periodu od 3 meseca.Stanje mog oca nije bilo ohrabrujuće. Ubrzo nas je napustio.

Dve nedelje pre "odlaska" tražio je dozvolu da ode.Naravno da mi to nismo želeli da prihvatimo i da smo ga bodrili da može da izdrži.Kada se stanje toliko pogoršalo, u smislu, da nije hteo da jede i pije ili jednostavno nije mogao, i nakon izjave "Ja bih da idem!", moj tadašnji odgovor, da on sve može da izdrži i
da je već zdrav i nije mi bio prav. Tada sam, naravno uz Snežinu pomoć, odlučila da ga moram osloboditi.

Pri samoj pomisli da treba da mu kažem tako nešto, nije mi bilo dobro. Sutradan, ujutro, bili smo sami, dok je sedeo na krevetu oslonjen laktovima na noge, prislonila sam svoje lice na njegovo i rekla:"Tata, ti ako ne možeš više da se boriš ne moraš, slobodno idi.To je u redu i mi se nećemo ljutiti i nećemo zameriti.Volim te najviše na svetu i sve ću učiniti za tebe, samo reci!" Ali sam dodala i to, da mi ne spadamo u one ljude koji lako odustaju i dodala još i to,bodreći ga: "Uostalom, ne umire se tako lako!", "Mhm" promrmljao je.
Ja sam govorivši mu sve to tada "umrla" a plakala sam kao kiša i okrenula se ka nebu i pomislila "oprosti mi Bože"!
Nisam bila sigurna da sam dobro postupila, on je "otišao" za nešto više od 12 sati i verovali ili ne, imao je smešak na licu.

Time sam dobila odgovor na sva postavljena pitanja.

Zahvaljujući energiji, moj otac je ostavio mir za sobom, a bio je u nemiru poslednje 4 godine svog života, oprostio je svima sve, što je veoma važno i ostavio mirne i čiste odnose, da mi nastavimo dalje........

Verovatno mnogi ne mogu da shvate, ali ja sam zaista srećna što se sve tako izdešavalo,kada je već moralo tako, naravno da bih volela, najviše od svega,da je ovde sada, sa nama.
Smogla sam snage da se oprostim od svog roditelja, od onog čiji sam deo i rekla sam mu da ga volim najviše na svetu. Sve to samo zahvaljujući energiji.

Na početku ovog teksta sam napisala da je svaki čovek odgovoran za sopstvenu bolest,pa evo jedne priče,koja to objašnjava:

TAJNO LEČENJE

Dok sam se oporavljao od teške bolesti, otišao sam u posetu Lahiriju Mahasaji.
Rekao sam mu da sam bio bolestan i da sam izgubio mnogo kilograma.”

Odgovorio mi je:

“Vidim, Juktešvare da si sebe sam učinio bolesnim, a sada misliš da si mršav.”
“Da vidimo...
“Uveren sam da bi se sutra mogao već osećati bolje.”

Moj prijemčivi duh je prihvatio njegove reči kao poruku o tajnom lečenju.

Potražio sam sledećeg jutra Lahirija Mahasaju i rekao mu, sav blistajući od radosti:
“Gospodine, danas se osećam mnogo bolje.”

Odgovorio mi je:
“Zaista! Danas si sam sebe ojačao.”

Protestovao sam:
“Ne, Učitelju, Vi ste taj koji mi je pomogao.Ovo je prvi put posle dugih nedelja da se osećam nešto snažnijim.”

Odgovorio je:
“O, da! Tvoja bolest je bila prilično teška, telo ti je osetljivo.Ko zna kako ćeš se osećati sutra.”

Pretrnuo sam na pomisao da bi se mogla vratiti moja slabost.

Sledećeg jutra jedva sam se dovukao do kuće Lahirija Mahasaje i rekao mu:
“Gospodine, opet sam bolestan.”

Pogledao me je podrugljivo i rekao:

“Tako, dakle, opet si se onesposobio...”
“Tvoje misli su te naizmenično činile zdravim i bolesnim.”

Moj Guru me je pogledao s ljubavlju i rekao:

“Video si kako tvoje zdravlje prati u stopu tvoja podsvesna očekivanja...
Misao je Sila isto kao elektricitet i gravitacija.
Ljudski duh je Iskra svemoćne Božanske svesti...
Imao sam priliku da ti pokažem kako će se sve u šta tvoj duh snažno veruje, odmah i dogoditi...”

*Lahiri Mahasaja


Toplo preporučujem svakome ko namerava da ide na Rekonekciju, da prvo pročita knjigu dr.Erica Pearla. Nekada isceljenje ne donosi i ozdravljenje u zemaljskom smislu reči, nekada je to ozdravljenje u nekom drugom smislu, pomalo čudnom i neprihvatljivom!
Jer duša je ta koja bira!

Sve ovo ja sam prihvatila vrlo smireno, od prvog momenta i kontakta sa energijom, od prvog razgovora sa Snežom, kao da sam "ušla" u paralelni miran svet, a priznaću da je oko mene bio nemir, ustvari tornado. Nekako mi je sve bilo jasno.

Nekoliko meseci kasnije, Sneža je i meni radila tretmane.Svašta nešto sam osetila, a i svašta mi se dešavalo, u glavi haos, svađa sa samom sobom, pa razni snovi, misli koje lete kroz glavu, pa poneki bol tu i tamo i sve to trajalo po jedan dan.

Tako je konačno je došao momenat za Ličnu rekonekciju. Posle prvog tretmana počela je da me boli glava, a u glavi jedno veliko ništa, tako sam se osećala. Glava je prestala da me boli po završenoj ličnoj rekonekciji sledećeg dana, u naredna tri sata i popuštala je u talasima.

Nakon Lične Rekonekcije sam imala fizičkih reakcija,bilo je svega i sve je nekako trajalo po dva dana,npr.dva dana me je bolelo grlo, pa sam dva dana imala kijavicu, pa su me dva dana bolela pluća,dva dana sam kašljala da bi već sledećeg dana bila zdrava kao dren.I tako, sve što sam osetila,kao reakciju su bili simptomi zdravstvenih problema koje sam imala do tada. Malo "odmori" pa opet, po koji simptom,glavobolje dosta česte. Sve je to sada iza mene...

Jako mi je interesantno to što sam u jednom momentu, mirno sedela na terasi i podigla ruku kad odjednom, moji prsti se savijaju sami od sebe. "Energija radi za tebe!", rekla mi je Sneža :)! A da spomenem osmehe svuda, gde god se pojavim i ljubaznost, prosto za ne verovati,a najbolje mi je kada odem do pošte da platim nešto i gužva je. Svaki put se desi da dođe još jedan radnik na dodatni šalter i ja odmah dođem na red :), mada to su samo sitnice,sve se nekako promenilo...da...energija radi za mene!

I sada kada me poznanici sretnu na ulici i kažu: "Kako si lepa, kako sijaš, šta si radila, sigurno si se zaljubila!", ja u sebi pomislim "O da, jesam se zaljubila, ali u sebe!"

Mislim da je to - to, to je i bio cilj, voleti sebe i sve oko sebe, ostalo sve ide samo.

Ne znam šta ću još osetiti, doživeti i šta će se još dešavati,ali znam da je sve u redu i da je sve dobro i da se dešava sa razlogom.

P.S. Mnogo volim što sam baš tebe odabrala i što sam te srela!
Snežo hvala!

Ana

Tumor na pankreasu je nestao kao da ga nikada nije bilo

Zovem se Sava Šipka (rodjena Keča) i živim u Banatskom Velikom Selu,opština Kikinda. Imam 78 godina. Ja sam Jucina i Glišina mama, Anina i Markova baka.
Ja sam uvek bila od onih, što veruje samo u ono što vidi dok nisam upoznala Snežanu Latinović.

Kad su me prvi put krijući odveli iz bolničke sobe na tretman Rekonekcije, mislila sam da me vode kod neke vračare i jedva sam prihvatila tretman. Posle samo nekoliko minuta ležanja na krevetu i “rada” na meni, potpuno se promenilo moje mišljenje o bolesti i ozdravljenju.

Meni su lekari bili zakon i kako oni kažu tako je moralo biti. Sve dok mi nisu dijagnozirali tumor na pankreasu koji je hitno morao da se operiše. Bila sam potpuno žuta i imala vrednosti bilirubina skoro 300, pa nije ni čudo što su planirali hitnu operaciju. Posle prvog tretmana rekonekcije osetila sam poboljšanje i nisam htela i nisam želela da verujem u lekarsku dijagnozu.

Slika nakon nekoliko tretmana


Misleći da je dijagnoza pogrešna, odlučila sam da odem u Klinički Centar u Beograd. Na klinici su samo potvrdili dijagnozu, ali nisu hteli odmah da intervenišu, nego su me pratili i videći da mi je sve bolje - odlagali operaciju. Ja sam se sve bolje osećala a nisam uzimala nikakve lekove, ni u bolnici u Kikindi, ni u Kliničkom Centru Beograd.Mislim da su lekari ostali malo zbunjeni sa onim što se dešavalo ispred njihovih očiju, jer su stalno govorili da tu nešto ima ali da im nije baš sve jasno. Snimanju i pretragama nije bilo kraja. Dok su se lekari i pacijenti oko mene plašili moje bolesti i smatrali me otpisanom, moj najveci problem je bio to što sam bila gladna i što zbog toga nisam mogla da spavam.
Moj je oporavak bio munjevit i posle desetak dana sam napustila kliniku.Tumor je nestao kao da ga nikada nije bilo a bilirubin se vratio u normalu!

Osim gore navedenog, godinama sam patila od bolova u krstima i jedino olakšanje mi je bio kosmo-disk. Sad sam se i njega oslobodila.

Još jedan dugogodišnji problem je iščezao baš ovih dana. Imala sam konstantno zujanje u uhu (takozvani tinitus) i jedno veče sam osetila lagano pucketanje u tom uhu i sve je nestalo, kao rukom odnešeno.


ISKUSTVO MOJE SESTRE

Moja sestra Janja je četiri meseca imala nepodnošljivu upalu oba uha i potpuno je bila izgubila sluh. Sporazumevali smo se samo preko pisane reči. U ta četiri meseca primila je 3 terapije antibiotika u razmaku od 20 dana, ali poboljšanje je bilo skoro neprimetno: i dalje nije nista čula a bolovi su bili neizdržljivi.
Počeli smo da strahujemo i za njeno psihičko zdravlje, ne toliko zbog gluvoće, koliko zbog tih ludačkih bolova u ušima i u glavi. I ona je, kao i ja “neverni Toma" pa sam je jedva uspela ubediti da proba sa Rekonekcijom.

Prvi put kad je primila tretman na daljinu i kad je osetila energiju, u sebi i na sebi, nisam više morala da je ubedjujem. Sama je tražila da joj se rade druga dva tretmana. Drugi dan me je NAZVALA TELEFONOM ! i ispričala mi da nema više bolova, ne samo u ušima i u glavi, nego ni u stomaku ni u želucu i da konačno čuje na jedno uho!

To bi bila moja priča.

Svaki dan osetim neko novo poboljšanje, u sebi i na sebi i nastavljam da savetujem rodbini i poznanicima da se leče onako kako smo se nas dve izlečile.

Želim da ovo moje svedočenje pomogne svima onima koji traže put do istinskog ozdravljenja.

S ljubavlju, Sava 061-2558052

Slika na dan izlaska sa klinike